Fondacija "Ana i Vlade Divac" najpoznatija fondacija u Srbiji - pokazalo istraživanje o filantropiji

Većina građana u Srbiji filantropiju shvata kao humanitarnu pomoć i podršku siromašnima i bolesnima, a ne kao dugoročno ulaganje u dobrobit zajednice, pokazalo je istraživanje o filantorpiji koje je sproveo Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF). Sa druge strane, kompanije imaju potpuno drugačiju ideju o suštini filantropije i veći značaj pridaju ulaganjima u druge oblasti, iako humanitarna pomoć dominira u njihovim filantropskim aktivnostima.

Istraživanje je sprovela agencija Ipsos Stratedžik marketing (Strategic) u novembru i decembru 2012. godine, a istraživanje se sastojalo iz ankete i fokus grupa.

I građani i kompanije se slažu da je trenutno stanje u filantropiji nezadovoljavajuće, a razlozi su siromaštvo, apatija u društvu i nepoverenje građana prema onima koji prikupljaju novac odnosno u pokretače akcije.Kompanije ističu potrebu veće podrške države filantropskim inicijativama, prvenstveno kroz otvaranje kancelarije za saradnju u oblasti filantropije i poreske olakšice koje bi stimulisale davanja kompanija.Većina građana, njih 72%, smatra da nema dovoljno davanja za opšte dobro, a 90% njih smatra da se filantorpija premalo podstiče, navodi se u istraživanju.Motivi građana su gotovo uvek emotivni i oni daju u humanitarne svrhe najčešće kada vide potresne izveštaje medija o bolesnoj deci i sličnim problemima, ocenila je direktorka istraživanja u Ipsosu Svetlana Logar.

Istraživanje je takođe pokazalo da građani ne znaju puno o organizacijama civilnog društva i fondacijama.

Ispitanicima je najpoznatija Fondacija "Ana i Vlade Divac", a od filantorpiskih aktivnosti akcija nabavke inkubatora "Bitka za bebe" koju je sproveo Fond B 92, za koju je čulo 83% ispitanika, a 29% njih je spontano navelo tu akciju kao primer.

Najnegativniji primer je Fondacija "Katarina Rebrača" i od 2009. godine povećan je broj građana koji ne bi dali novac fondacijama, a kao glavni razlog naveli su zloupotrebe u toj fondaciji.

Direktorka Balkanskog fonda za lokalne inicijative Mia Vukojević istakla je da je za poverenje građana neophodna transparentnost fondova i njihovih troškova, kao i da svakome bude dostupno kako je potrošen poklonjeni novac.

Više od polovine građana, njih 57% smatra da „obični“ ljudi mogu svojim davanjima da pomognu društvu što predstavlja pomak u odnosu na slično istraživanje sprovedeno 2009. godine kada je takav stav imalo 51% ispitanika. U poseldnje tri godine 41% građana je učestvovao u nekoj od filantropskih akcija što je plagi pad u odnosu na istraživane iz 2009 ali kontinuitet ipak postoji, rekla je Logar. Glavne oblasti koje građani podržavaju su siromašni, bolesni i osobe sa invaliditetom dok manji broj podržava davanja za obrazovne institucije (3%), ekološke i kulturne organizacije 1%.

Kako je rekla Logar, samo 9% građana smatra da nauka treba da bude među prioritetnim oblastima za filantropsku podršku. Kad je reč o organizacijama i institucijama čije su aktivnosti spremni da podrže, najviše građana bi podržalo crkvu 48%, pojedinačne inicijative njih 46%, a medije 44%.

Direktorka istraživanja u Ipsosu Svetlana Logar ocenila je da potencijal za razvoj filantorpije postoji , ali i da je i građane i kompanije potrebno pokrenutni i stimulisati da se uključe u aktovnosti za opšte dobro. Ona je ukazala je na veliki antagonizam između kompanija i građana, koji ne veruju kompanijama i smatraju da su njihovi motivi isključivo profit i reklama i da kompanije ne bi trebalo da se javno hvale svojim donacijama.

„Građani nemaju poverenje u kompanije jer se stalno govori o malverazacijama, privatizaciji i otpuštanju zaposlenih“, primetila je Logar.

I građani i kompanije obuhvaćeni ovim istraživanjem vide medije kao ključne igrače u podizanu poverenja u akcije davanja. Građani u anketi zamerili su medijima što ne isprate do kraja filantropske akcije jer „ako daju novac, žele da znaju šta se sa njim dogodilo“.Kompanije zameraju što se uvek ističu negativne strane, a ne i dobri primeri filantropskih akcija.

 

Izvor: EurActiv.rs